Gotovo dva dana nakon što je poglavar Kiparske pravoslavne crkve završio svoj ovozemaljski put, njegovo telo zadržalo je vitalnost, prirodnu boju i temperaturu, a videozapis ovog neobičnog fenomena širi se svetom kao znak Božje prisutnosti.
U svetu pravoslavne vere, gde su čuda neizbežan znak Božje prisutnosti, novi videozapis koji je nedavno osvanio na društvenim mrežama donosi ne samo dokaz neizmerne snage vere, već i snažan podsetnik na to koliko su duhovne tajne duboke, a Božja proslava svetih, i onih koji ga zaista slede, moćna. Snimak, koji je nastao pre dve godine, tačnije 38 sati nakon upokojenja arhiepiskopa kiparskog Hrizostoma II, izazvao je široku pažnju i oduzeo dah pravoslavnim vernicima širom sveta.
Arhiepiskop Hrizostom II, koji se upokojio 7. novembra 2022. godine u 81. godini života, za mnoge Kiprane bio je ne samo duhovni vođa, već i živi svetac. Za života su ga smatrali oličenjem hrišćanske pobožnosti i odanosti. Ranije svedočena očevidaca, a sada i videozapis, koji prikazuje njegovo telo čak i nakon više od jednog dana od upokojenja, prikazuje nešto što prevazilazi razum onih koji nisu vernici – telo blaženopočivšeg arhiepiskopa nije pokazivalo znakove mrtvačke ukočenosti, boja kože je ostala prirodna, a lik je bio onakav kakav je bio i za života, sa očuvanom fleksibilnošću i normalnom telesnom temperaturom.
Wikipedia
Blaženopočivši arhiepiskop kiparski Hrizostom
Svima prisutnima bilo je jasno da ovo nije obična scena upokojenja. Pored toga, ocevici svedoče da je telo imalo neobičan miomiris, kakav je poznat u pravoslavnom svetu, a koji obično prate relikvije svetih.
Ova neobična pojava nije svakodnevna, ali u pravoslavlju nije nepoznata. Čuda koja okružuju telo svetaca, kao i pojava miomirisa, uvek su povezivana s pravom verom i odanom službom Bogu. Arhiepiskop Hrizostom II nije bio samo duhovni vođa – on je za života bio svetionik, koji je svojom službom unapređivao crkveni život, posebno u oblasti obrazovanja i očuvanja hrišćanskog nasleđa.
Njegovo bogoslovlje, koje je bilo utemeljeno na starom kalendaru, duboko je ukorenjeno u tradiciji i veri koja je oblikovala kiparsku crkvu i njen narod.
Rođen 10. aprila 1941. godine, u selu Tala, Pafos, Hrizostom je od ranog detinjstva bio usmeren ka duhovnoj službi. Od monaškog iskušenja u manastiru Svetog Neofita, preko izuzetnog obrazovanja na Atinskom univerzitetu, do monaških dana na Svetoj gori i višedecenijske arhijerejske službe, njegov život bio je posvećen Gospodu i narodnoj duhovnoj i kulturnoj baštini.
Tokom svoje službe, osvetio je pedeset novih crkava i kapela, a njegova posvećenost obrazovanju kulminirala je osnivanjem Bogoslovskog fakulteta Kiparske crkve.
Iako je usnuo u Gospodu, njegov duh živi i kroz dela koja je ostavio, a sada, kroz ovaj videozapis. Njegova svetost nastavlja da svedoči o silama nevidljivog sveta. Kiparski vernici, kao i verni širom sveta, smatraju da je upravo ovaj trenutak još jedan u nizu Božjih znakova, dokaz da istinska vera ima moć da proslavi one koji služe Gospodu sa čistim srcem i bez zadrške.
Ovo čudo, koje je svetu otkriveno, nije samo podsećanje na duboku pobožnost arhiepiskopa, već i poziv svim vernicima da se u svom svakodnevnom životu nastoje približiti Gospodu, da slede primer svetaca i da s verom i ljubavlju prihvate Božju volju. I dok mnogi još uvek traži odgovore na tajne koje čine naš svet, ono što je neosporno jeste da čuda, poput ovog, služe kao svetionici, ukazujući na nepresušnu snagu Božje prisutnosti među nama.
U srcu mirnog beloruskog mesta, mali Mihailo je doživeo čudesno isceljenje kada je slučajno upao u izvor Svetog arhangela Mihaila, a njegova priča svedoči o nepresušnoj božanskoj blagodatnosti i zaštiti koju nosi poglavar nebeskih vojski.
Iako se njena predviđanja i dalje šire internetom, istraživači tvrde da ne postoje dokazi da ih je ikada izrekla, dok Pravoslavna Crkva upozorava na opasnosti slepog verovanja u ovakve fenomene.
Nakon što je Vatikan ozvaničio blagoslov istopolnih zajednica, Ruska pravoslavna crkva izražava zabrinutost i upozorava na duboku duhovnu krizu koja može ugroziti međuhrišćanski dijalog.
Na Nedelju svih svetih, u hramu Rođenja Hristovog služena je sveta liturgija, a zatim osveštani i temelji budućeg parohijskog doma – duhovnog centra koji će postati oslonac vernicima ovog kraja i mesto hrišćanskog sabranja.
Patrijaršija s velikom zabrinutošću prati razvoj situacije, budući da su raketni napadi i oružani sukobi zabeleženi u neposrednoj blizini svetih mesta, što mogućnost njihovog uništenja više ne ostavlja u domenu teorije.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Tokom posete manastiru u Suroti, Elena Georgiadou zabeležila je neobjašnjivu svetlost iznad groba jednog od najvoljenijih svetitelja našeg vremena. Njena objava na društvenoj mreži rasplamsala je veru i izazvala snažne emocije među pravoslavnim vernicima.
Članovi Dobrovoljnog vatrogasnog društva „Stevan Sinđelić“, gaseći požar na obodu grada, naišli su na prizor pred kojim su zanemeli — ikona Presvete Bogorodice ostala je čitava uprkos požaru.
U manastiru posvećenom Svetim Kozmi i Damjanu, na mestu koje je nekada bilo srušeno i zapaljeno, dešavaju se nepojmljive isceliteljske priče; tu, pod senkom minareta, Božija sila spaja ono što ljudski um ne može razumeti – muslimane i pravoslavce u tišini oproštaja i zajedničke vere u čudo.
Patrijaršija s velikom zabrinutošću prati razvoj situacije, budući da su raketni napadi i oružani sukobi zabeleženi u neposrednoj blizini svetih mesta, što mogućnost njihovog uništenja više ne ostavlja u domenu teorije.
Đurđević objašnjava da svaka nedoumica, koja se tiče Crkve, treba da nas odvede do nadležnog episkopa, odnosno našeg sveštenika, koji će dalje videti šta treba da se radi i o tome nas obavestiti.
Patrijaršija s velikom zabrinutošću prati razvoj situacije, budući da su raketni napadi i oružani sukobi zabeleženi u neposrednoj blizini svetih mesta, što mogućnost njihovog uništenja više ne ostavlja u domenu teorije.
Đurđević objašnjava da svaka nedoumica, koja se tiče Crkve, treba da nas odvede do nadležnog episkopa, odnosno našeg sveštenika, koji će dalje videti šta treba da se radi i o tome nas obavestiti.
Đurđević objašnjava da svaka nedoumica, koja se tiče Crkve, treba da nas odvede do nadležnog episkopa, odnosno našeg sveštenika, koji će dalje videti šta treba da se radi i o tome nas obavestiti.
