AI ilustracijaDevojku je mučila depresija, kroz glavu su joj prolazime suicidne misli, a onda se desio čudesni susret koji joj je promenio život
U trenutku kada je sve delovalo besmisleno, Ira je susrela ženu koja joj je pomogla da pronađe svetlost kroz veru i spasi se od propasti.
Bila je to tiha i mračna noć pred Vaskrs, a mlada devojka Ira bila je na ivici ponora, suočena sa životom koji je, činilo se, izgubio svaki smisao. U samo nekoliko dana, svet oko nje se raspao. Njen mladoženja, pred sam venčanje, otkrio je da je zaljubljen u drugu ženu i napustio je, ostavljajući je samu i u sramoti. Svi snovi o budućnosti koje je gradila sa njim srušeni su u jednom trenutku.
Devojka je potonula u tugu i depresiju, a iz dana u dan njena duša je bila sve praznija. Svuda su je podsećali na to što je izgubila. Niko nije mogao da razjasni tugu koja ju je obuzela, niti da je spasi od duboke unutrašnje pustoši. Došla je do tačke u kojoj je verovala da je svet bez nje bolji. Na dan kada je donela najtežu odluku u svom životu, Ira je otišla na šesnaesti sprat zgrade i krenula da okonča svoj život.
Ali tada, kao iznenadni božiji poziv, dogodilo se nešto što će joj zauvek promeniti život.
Na balkonskim vratima na kojima je stajala, iznenada su se otvorila vrata. Ušla je starija žena držeći lavor sa vešom. Na prvi pogled, sve je delovalo kao slučajnost, ali samo je trebalo nekoliko trenutaka da Ira shvati da to nije bilo slučajno. Žena je prišla, bacila lavor na pod, i, u trenutku kada je Ira već prelazila ogradu, zgrabila je i čvrsto je povukla ka sebi. Njih dve su pale na pod, a suze su tekle u tišini.
Žena je bila Olga Mihajlovna, pevačica iz crkve Ikone Bogorodice „Svi tužni radosti“, koja nije prestajala da peva ni u najmračnijim danima sovjetskog režima. Mirna, nežna i puna razumevanja, Olga je odmah prepoznala očaj u Irinom pogledu. Bez pitanja, bez osuđivanja, ona je smireno progovorila:
„Kćeri, šta ti je to palo na pamet? Kako tvoja mama? Ona te voli, i ja te volim, i Gospod te voli. Ništa nije slučajno. Uskoro je praznik Pashe – radovaćemo se!“
Schutterstock/MikeDotta
Devojku je mučila depresija, kroz glavu su joj prolazime suicidne misli, a onda se desio čudesni susret koji joj je promenio život, ilustracija
Olga Mihajlovna nije samo fizički sprečila devojku da skoči; ona je u tom trenutku postala božiji instrument za spašavanje duše. Smireno, ali odlučno, ispričala je Iri o Gospodu, veri i tome da je život dar, a samoubistvo greh. Pevačica je pozvala Iru da je prati u crkvu, da razgovaraju sa sveštenikom i da se ispovede. „Možda je dobro što ti je mladoženja pokazao svoj pravi lik sada, pre nego što ste zasnovali porodicu“, rekla je Olga. „Bog mu je sudija, a tebi je potrebno da živiš, da se raduješ životu. Na sve je volja Božija.“
Ira, koja je do tog trenutka verovala da su svi njeni snovi upropastili, iznenada je osetila da postoji svetlost u njenoj tami. Njena duša je počela da se budi. Kroz razgovor sa Olgom, ali i kroz toplinu uveravanja da Gospod nije napustio njen život, Ira je polako počela da se otvara. U crkvi je potražila utehu, ispovedila se, i ispod tereta pokajanja, osetila mir koji joj je nedostajao.
Majka Nadježda Ivanovna, koja je saslušala celu priču, bila je duboko potresena, ali zahvalna. Osećala je da je to bio božiji put. „Gospod poslao pevačicu!“ rekla je. „Šta mi radimo, moramo da idemo u crkvu i da zahvalimo. Mogla sam te zauvek izgubiti...“
Obe su postale redovne vernice crkve, i, zahvaljujući veri, obnovile su svoje živote. Uskoro je Ira nastavila studije, a njeno srce bilo ispunjeno novim nadama. Verovala je u život, u ljubav, i u snagu koju pruža vera.
Ova dirljiva priča o spasu duše, koja se dogodila pred Vaskrs, podseća nas na to da se u trenucima najveće tuge i očaja, božija ruka može naći u najneočekivanijim oblicima. Olga Mihajlovna nije bila samo pevačica; ona je bila božiji glas u svetu tuge, onaj koji je podsetio mladu devojku da je svaki život vredan, i da je čak u najdubljoj tami moguće pronaći put ka svetlu.
Samo Gospod zna kada će poslat svoju milost, a možda je baš ta pesma koju Olga peva u crkvi „Svi tužni radosti“ imala moć da probudi duše, da ih uputi na pravi put – put života, vere i nade.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Ukoliko je zaborav hleba koji silazi s neba dublji, utoliko je pohlepa čovekova za bogaćenjem, novcem i uživanjem veća i nezajažljivija, govorio je patrijarh Pavle.
Odgovor Svetog Pajsija, slomljenom ocu nastradalog mladića, izrečen bez osude, ali sa dubokom verom u Božiju milost, otvorio je prozor nade koji nikada neće biti zatvoren.
Bog je taj koji priziva u život i koji poziva iz ovog života. Dakle, Bog ima konačnu reč, govori otac Aleksandar o samoubistvu, ali i naglašava da niko nikome, ipak, ne sme i ne treba da sudi.
Poznati beogradski alas Renato Grbić biće na čelu Spasovdanske litije povodom slave prestonice, a poglavar Srpske pravoslavne crkve lično mu je dao blagoslov za ovu svetu dužnost.
Nakon višenedeljnih tenzija i blokade nastave, protojerej dr Zoran Ranković upozorava da bezbednost i svetost prostora Fakulteta ugrožavaju nepoznati pojedinci, dok u saopštenju otkriva i šta je dogovoreno sa studentima – i zašto je svaka drugačija interpretacija obmana.
Uz molitve hiljada vernika i prisustvo patrijarha Porfirija, prestoni grad je dočekao jedini sačuvani deo moštiju Svetog Save. Ruka prvog arhiepiskopa srpskog predvodiće ovogodišnju Spasovdansku litiju kroz srce glavnog grada.
Spor između dva klirika pravoslavne crkve, jednog arhijereja i jednog monaha, oko vernosti patrijarhu i upotrebe interneta dodatno raspiruje tenzije koje prete da dovedu do ozbiljnijih podela u eparhiji Sidirikastriji i šire.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Tokom posete manastiru u Suroti, Elena Georgiadou zabeležila je neobjašnjivu svetlost iznad groba jednog od najvoljenijih svetitelja našeg vremena. Njena objava na društvenoj mreži rasplamsala je veru i izazvala snažne emocije među pravoslavnim vernicima.
U manastiru Devič na Kosmetu, gde počivaju mošti Svetog Joanikija, zabeleženo je svedočanstvo iz Prvog svetskog rata koje je ostavio Sveti Nikolaj Žički – o tome kako se Božija pravda sručila na ruku podignutu protiv svetinje.
U krugu bolnice u Krasnodaru nalazi se hram u kojem se događaju čuda. Sveštenik Vjačeslav Klimenko svedoči o majci koja je molitvom sačuvala život svom detetu, a na ikoni Bogorodice ostavila zlatne minđuše kao večni trag zahvalnosti.
Od čudesne zaštite manastira tokom rata do isceljenja neizlečivih bolesti: vernici iz svih krajeva sveta donose svoje molitve pred kivot svetitelja, svedočeći o moćima nevidljivih sila koje se očituju u njegovom prisustvu.
Spor između dva klirika pravoslavne crkve, jednog arhijereja i jednog monaha, oko vernosti patrijarhu i upotrebe interneta dodatno raspiruje tenzije koje prete da dovedu do ozbiljnijih podela u eparhiji Sidirikastriji i šire.
Manje od godinu dana pošto je prošla kroz dvostruku mastektomiju nakon što je saznala da ima treći stadijum raka dojke, posle pregleda na PET skeniru, lekar joj je saopštio ono što niko ne želi da čuje.
Uz molitve hiljada vernika i prisustvo patrijarha Porfirija, prestoni grad je dočekao jedini sačuvani deo moštiju Svetog Save. Ruka prvog arhiepiskopa srpskog predvodiće ovogodišnju Spasovdansku litiju kroz srce glavnog grada.
Imamo sačuvane mošti gotovo svih Nemanjića, a poznata je i tragična priča o spaljivanju moštiju Svetog Save, koje su Turci uništili u Beogradu 10. maja 1594. godine.
Manje od godinu dana pošto je prošla kroz dvostruku mastektomiju nakon što je saznala da ima treći stadijum raka dojke, posle pregleda na PET skeniru, lekar joj je saopštio ono što niko ne želi da čuje.