Donosimo vam pregled važnih, ponekad iznenađujućih podataka koji obogaćuju razumevanje Svetog pisma.
Pored svoje duhovne i poruke o spasenju, Biblija sadrži brojne zanimljive činjenice koje osvetljavaju njen istorijski, jezički i književni kontekst. Donosimo vam pregled važnih, ponekad iznenađujućih podataka koji obogaćuju razumevanje Svetog pisma.
Iako sadrži događaje od postanja sveta pa do prvog veka nove ere, većina biblijskih knjiga nastala je u periodu od otprilike 350. godine pre Hrista do 150. godine posle Hrista. Mnogi delovi, poput Pesme o Devori iz Knjige o sudijama, smatraju se najstarijim sačuvanim pesmama.
Najveći deo Starog zaveta napisan je na hebrejskom, neki delovi (poput knjige proroka Danila) na aramejskom, a ceo Novi zavet na grčkom jeziku, koji je tada bio lingua franca.
Većina tekstova napisana je u današnjem Izraelu (Azija), pojedini delovi u Egiptu (Afrika), a poslanice Novog zaveta i u gradovima Evrope.
Iako se tradicionalno autorstvo pripisuje figurama poput Mojsija ili proroka Isaije, nauka ukazuje na to da su mnoge knjige delo više ruku kroz duži vremenski period. Neke knjige, poput Poslanice Jevrejima, ni danas nemaju potvrđenog autora.
Preko tri četvrtine Biblije čini Stari zavet, koji su pisali hebrejski proroci i pisari. I autori većine novozavetnih spisa bili su hrišćani jevrejskog porekla.
Iako se katoličke i pravoslavne Biblije razlikuju po broju knjiga u odnosu na protestantske, sve velike hrišćanske tradicije priznaju 66 knjiga koje se nalaze u protestantskoj verziji kao kanonske. Interesantno je da je Stari zavet protestantske Biblije sadržinski identičan jevrejskoj Tanah zbirci, čiji je kanon judaizam uspostavio tek vekovima nakon nastanka hrišćanstva.
Prvi hrišćani koristili su prevod jevrejskih svetih knjiga na grčki, poznat kao Septuaginta. Ovaj prevod sadržao je i spise koji nisu kasnije ušli u jevrejski kanon, poput knjiga o Tobitu i Juditi. Te knjige su vekovima bile deo hrišćanske biblijske tradicije i nalazile su se u starim rukopisima i liturgijskoj upotrebi.
Tokom reformacije u 16. veku, Martin Luter je pokrenuo pitanje kanona i zagovarao povratak na knjige koje su Jevreji priznali kao izvorne. Knjige koje nisu bile deo hebrejskog kanona nazvane su deuterokanonskim („drugi kanon“) i pomerene su na kraj Starog zaveta u ranim protestantskim izdanjima. Kasnije su u većini protestantskih izdanja potpuno izostavljene.
Ipak, te knjige i danas ostaju deo katoličkog i pravoslavnog Svetog pisma, gde se i dalje čitaju, tumače i koriste u bogosluženju.
Prvobitne biblijske knjige nisu bile podeljene na poglavlja i stihove. Ova podela uvedena je da bi se lakše navodili i pronalazili odlomci.
Neke knjige (npr. Tužbalice) nastaju kao odgovor na istorijske tragedije, dok druge (npr. Priče Solomunove) nude mudre savete za život.
Originalni svici nisu sačuvani. Današnji tekstovi Biblije potiču iz prepisivačke tradicije - kopija kopije. Ipak, osnovna poruka je ostala verno sačuvana.
U prevodima broj reči varira. Na primer, engleska verzija obično ima više reči zbog načina prevođenja, dok je broj u srpskom takođe drugačiji.
Biblija ne prati linearan tok događaja. Knjige su grupisane po žanrovima, a ne po istorijskom redosledu.
Svaka knjiga Biblije napisana je nezavisno, sa sopstvenim ciljevima i u drugačijem kontekstu. Zajednički identitet dobile su tek kasnijim kanonizovanjem.
Pošto se brojanje smatra micvom, svako veče se, pre brojanja, izgovara posebni blagoslov.
"Vezaćeš ih kao znak na svojoj ruci, i oni će biti podsetnik između tvojih očiju".
Priča o proglašenju hrišćanstva za državnu religiju vezana je za dve ključne ličnosti jermenske istorije -kralja Tiridata III i Svetog Grigorija Prosvetitelja.
U Knjizi o Jovu (28,18) kristali i dragoceni kamenovi upoređuju se s mudrošću - i pokazuje se da je mudrost dragocenija i vrednija od svih dragulja.
Kada čovek stavi želje u centar svog postojanja, on ulazi u začarani krug u kome se nikada ne može sasvim zasititi – svaka ispunjena želja rađa novu, još veću, i tako u beskraj.
Svi muslimanski verski praznici računaju se po mesečevoj, a ne po sunčevoj godini, a Kurban-bajram je dva meseca i deset dana posle Ramazanskog bajrama.
Od podsmeha Svetog Ilijinog idolima do Hristove parabole o brvnu – duhovita ironija u Bibliji razotkriva laž, budi savest i vodi čoveka ka istini.
Emilija je svoju poslednju polovinu života provela u asketskom životu sa svojom kćerkom Makrinom, posvetivši se molitvi i isposništvu.
Jednostavan i ukusan, ovaj jeftin dezert od nekoliko sastojaka donosi radost i miris detinjstva na svaki sto, savršen za svaku priliku i celu porodicu.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Od podsmeha Svetog Ilijinog idolima do Hristove parabole o brvnu – duhovita ironija u Bibliji razotkriva laž, budi savest i vodi čoveka ka istini.
"A sada dolazim tebi, i ovo govorim na svetu, da imaju radost moju ispunjenu u sebi."
"U onaj dan znaćete vi da sam ja u Ocu svome, i vi u meni, i ja u vama."
"U kući Oca mog stanovi su mnogi."
Kada čovek stavi želje u centar svog postojanja, on ulazi u začarani krug u kome se nikada ne može sasvim zasititi – svaka ispunjena želja rađa novu, još veću, i tako u beskraj.
Od podsmeha Svetog Ilijinog idolima do Hristove parabole o brvnu – duhovita ironija u Bibliji razotkriva laž, budi savest i vodi čoveka ka istini.
Emilija je svoju poslednju polovinu života provela u asketskom životu sa svojom kćerkom Makrinom, posvetivši se molitvi i isposništvu.
Ponekad nismo zaboravljeni, već samo nismo cenjeni onako kako bismo voleli.
U jedinstvenoj liturgijskoj svečanosti, popred presvlačenja moštiju Svetog Zosima Tumanskog, patrijarh srpski u nadahnutoj besedi poručio da bez vere nema ni znanja, ni zajednice, ni života – jer vera otvara vrata čudima i večnosti.
U prvu nedelji posle Spasovdana, manastir Tumane domaćin je jedinstvenog sabranja – liturgije, litije i osvećenja novog konaka, događaja koji je spojio predanje, veru i živu potrebu savremenog čoveka za mirom i isceljenjem.
U prisustvu arhijereja i vernog naroda, srpski patrijarh je danas u manastiru Tumane blagoslovio novoizgrađeni konak sa bibliotekom od 50.000 knjiga. Sutra se očekuje svečano presvlačenje moštiju svetitelja i celodnevno poklonjenje u isposnici.
Jedan od četvorice, koji su neumorno radili na obnovi "duhovne banje - Tumane" je i monah Teofil, on je za portal religija.rs opisao kako je tekao njegov put spoznaje vere, a potom i odlazak u manastir.
Jednostavan i ukusan, ovaj jeftin dezert od nekoliko sastojaka donosi radost i miris detinjstva na svaki sto, savršen za svaku priliku i celu porodicu.
U prvu nedelji posle Spasovdana, manastir Tumane domaćin je jedinstvenog sabranja – liturgije, litije i osvećenja novog konaka, događaja koji je spojio predanje, veru i živu potrebu savremenog čoveka za mirom i isceljenjem.
U jedinstvenoj liturgijskoj svečanosti, popred presvlačenja moštiju Svetog Zosima Tumanskog, patrijarh srpski u nadahnutoj besedi poručio da bez vere nema ni znanja, ni zajednice, ni života – jer vera otvara vrata čudima i večnosti.
