Shutterstock/Andrii Anna photographersVenčanje, Ilustracija
Kumstvo se u tradicionalnom smislu ne bira iznova - ono se nasleđuje, prenosi "s kolena na koleno“, tj. sa oca na sina.
U tradiciji srpskog naroda, staro kumstvo predstavlja jednu od najsvetijih veza između porodica – dublju čak i od krvnog srodstva. Kroz vekove, kum nije bio samo svedok na venčanju ili krštenju, već i savetnik, zaštitnik i oslonac u teškim vremenima. Taj poseban odnos nazivamo "starim kumstvom", kada traje generacijama unazad, često i više vekova.
Kumstvo se u tradicionalnom smislu ne bira iznova - ono se nasleđuje, prenosi "s kolena na koleno“, tj. sa oca na sina. Kada otac prenese ovu obavezu svom sinu, on zapravo prenosi i čast i obavezu da se kumovski odnos sa drugom porodicom nastavi i očuva.
Međutim, postavlja se pitanje: šta se dešava ako u porodici nema muških potomaka? Može li kumstvo može naslediti ćerka?
Na ovo pitanje svojevremeno je odgovorio sada upokojeni otac Dušan Kolundžić.
Shutterstock/sweet marshmallow
Ako se žena uda i ode u drugu porodicu, staro kumstvo se može prekinuti
- U našem narodu postoji neko nepisano pravilo, da se kumstvo, razume se kršteno, nasleđuje po muškoj liniji, analogno krsnoj slavi, koja se prenosi sa oca na sina. Obično se smatra, ako kum nema muškog potomstva, da se kumstvo može prekinuti - počeo je on pa nastavio:
- Međutim, to se ne slaže sa osnovnim učenjem hrišćanske crkve o ravnopravnosti polova. Tu je Sveti apostol Pavle izričit: "Nema više Judejca ni Jelina, nema više roba ni slobodnoga, nema više muškog ni ženskog jer ste vi svi jedan (čovek) u Hristu Isusu“ (Galatima 3, 28) .
Otac Dušan je konstatovao da, kao što muškarac može da kumuje ženskom detetu, a žena muškom, tako isto kumova ćerka (pogotovo ako je to staro kumstvo, kako se kaže, od pamtiveka) može kumovati i muškoj i ženskoj deci svojih kumova.
- Međutim, kad se ćerka starog kuma uda i ode u drugu porodicu, može se sporazumno potražiti novi kršteni kum. Što se kumovanja na venčanju tiče, ono se potpuno razlikuje od krštenog kumstva. Kum na venčanju je samo svedok, koji će ako bude potrebno, posvedočiti da braku koji se sklapa ne stoje na putu nikakve smetnje ili zabrane i da mladenci u brak stupaju po slobodnoj volji. On u samom činu venčanja nema nikakvu ulogu, na obručenju on menja prstenje, a na venčanju drži sveće.
Shutterstock/Brylynskyi
Nema prepreka da žena bude kuma na venčanju
Svedočenje odnosno kumovanje na venčanju, isticao je otac Dušan, ne vodi u duhovno srodstvo, koje počinje tek krštenjem.
- I ovde su muško i žensko potpuno ravnopravni, pa i žena može biti svedok, kuma na venčanju. Običaj u našem narodu je bio, da je na venčanju prvi svedok – kum, lice koje nije u krvnom ili duhovnom srodstvu sa mladencima. Pored njega je i stari svat, koji može biti, što se najčešće i događa, dalji srodnik mladoženje. Sa crkveno-pravnog stanovišta nema nikakve prepreke da žena kumuje na venčanju, ali je to donedavno bilo neuobičajeno. Na venčanju su bili svedoci kum i stari svat, obojica muškarci. Kao što je bio i dever uz devojku, verenicu - zaključio je otac Dušan.
U pesmi Svetog Vladike Nikolaja "Zidanje Ljubostinje“, carica Milica je na svakom kamenu, koji je Rade Neimar pripremao za uziđivanje u crkvu, palila voštanicu, namenjujući je "jednom, desetorici, jal buljuku celom", ističe sveštenik.
U pravoslavlju, spoljašnji izgled vernika, uključujući i frizuru, ne smatra se presudnim za duhovno spasenje, ali se, ipak, posmatra u svetlu simbolike, skromnosti i poštovanja određenog reda.
Jedan od četvorice, koji su neumorno radili na obnovi "duhovne banje - Tumane" je i monah Teofil, on je za portal religija.rs opisao kako je tekao njegov put spoznaje vere, a potom i odlazak u manastir.
Sveti Pajsije i Prepodobni Porfirije razotkrivaju mračne tajne savremenih muzičkih pravaca i ukazuju na duhovnu silu vizantijskog pojanja koje umiruje srce i spaja čoveka s Bogom.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Jedan od četvorice, koji su neumorno radili na obnovi "duhovne banje - Tumane" je i monah Teofil, on je za portal religija.rs opisao kako je tekao njegov put spoznaje vere, a potom i odlazak u manastir.
Sveti Pajsije i Prepodobni Porfirije razotkrivaju mračne tajne savremenih muzičkih pravaca i ukazuju na duhovnu silu vizantijskog pojanja koje umiruje srce i spaja čoveka s Bogom.
Jedan od četvorice, koji su neumorno radili na obnovi "duhovne banje - Tumane" je i monah Teofil, on je za portal religija.rs opisao kako je tekao njegov put spoznaje vere, a potom i odlazak u manastir.
Uz svetu relikviju — levu ruku Svetog Save i blagoslov patrijarha Porfirija, Spasovdanska litija obasjala je srce Beograda. Na čelu povorke je i heroj sa Dunava – alas koji je spasao 33 života, a sada nosi Časni krst kroz molitveni hod prestoničkim ulicama.
Otac Ljuba na početku naglašava kako je ovo pitanja našeg narodnog pada i na koja je teško dati odgovor objašnjavajući da se radi o jednom apsurdu hrišćanskog morala koji se traži gde ga prosto nema, a njegov odgovor vam prenosimo u celosti.
Uprkos diplomatskim obećanjima i molbama crkvene zajednice, odluka egipatskih vlasti da ugase Manastir Svete Katarine na Sinaju pokrenula je pitanje odgovornosti pravoslavnih patrijaršija, dok međunarodna zajednica ostaje gotovo nema.
Vekovima, iznenadna božanska otkrovenja, nebeski stubovi svetlosti i neobjašnjiva isceljenja potvrđuju da je ovaj praznik više od istorijskog događaja – to je živo prisustvo Hristovo koje duhovno osnažuje pravoslavne vernike širom sveta.
Uz svetu relikviju — levu ruku Svetog Save i blagoslov patrijarha Porfirija, Spasovdanska litija obasjala je srce Beograda. Na čelu povorke je i heroj sa Dunava – alas koji je spasao 33 života, a sada nosi Časni krst kroz molitveni hod prestoničkim ulicama.
