Sveti Atos i ove godine dočekuje vernike vodeći ih ka unutrašnjem učešću u Hristovom Stradanju i Vaskrsenju.
Oko 2.000 poklonika ušlo je danas, na Veliki Četvrtak, na Svetu goru kako bi učestvovali u bogoslužbenim svečanostima Svetih Dana, koje dostižu vrhunac na Veliki Petak i u Vaskrsenje Hristovo.
Dolazak vernika odvijao se uglavnom preko dva glavna pristaništa – Jerisosa i Uranopolisa – koja od jutarnjih časova funkcionišu sa pojačanim saobraćajem i dodatnim merama bezbednosti.
Prema ekskluzivnim informacijama koje je prikupio sajt vimaorthodoxias.gr, ovaj broj ukazuje na talas duhovne potrage među vernicima koji u Svetogorskoj državi traže mir i duhovno obnavljanje.
Očekuje se da ukupan broj poklonika koji će ući na Svetu goru od Cvetne nedelje pa sve do Vaskrsa premaši 12.000, što potvrđuje snažnu duhovnu privlačnost koju i danas ima „Vrt Presvete Bogorodice“.
Svetogorske monaške zajednice već su pripremljene za prijem gostiju, uz strogo poštovanje prazničnog tipika, u duhu reda, duhovne sabranosti i pojačane molitve.
Služba Stradanja Hristovih, koja se na Veliki Četvrtak peva u svih dvadeset pet manastira, kelija i skita, prožeta je dubokom emocijom i molitvenim žarom, a vrhunac bogosluženja predstavlja Akatist Hristovom Grobu na Veliki Petak i Vaskršnja bdenija u noći Velike Subote.
Prema dosadašnjim podacima, ovogodišnja Velika nedelja obeležena je povećanom posetom u odnosu na prethodne godine, što se pripisuje potrebi ljudi za duhovnim osloncem posle godina teškoća, ali i nepromenjenom ugledu svetogorskih bogosluženja, koja ostaju neizmenjena vekovima.
Sveti Atos i ove godine dočekuje vernike vodeći ih ka unutrašnjem učešću u Hristovom Stradanju i Vaskrsenju.
Jedna od većih svetinja manastira Hilandara je i bunar Svetog Save. Nalazi se ispod prozora kelije u kojoj se upokojio Sveti Simeon Mirotočivi 1200. godine. Zbog sećanja na izdajstvo Gospoda, pravoslavni hrišćani poste svake srede, uz nekoliko izutetaka. Suština praznika je u veri, radosti i duhovnoj pripremi, a ne u brojkama, kaže sveštenik Vaskrsenje Hristovo se slavi prve nedelje nakon punog meseca koji sledi posle prolećne ravnodnevnice. Ali stvar je složenija nego što izgleda.
Shutterstock/photravel_ru
Duhovna riznica
13:41 | 18.03.2025
SVI KOJI ODU NA SVETU GORU OBAVEZNO POSETE OVAJ BUNAR: Za njega se vezuje proročanstvo od koga se vernici pribojavaju
Praznici i sveci
10:34 | 16.04.2025
DANAS JE DAN JUDINE IZDAJE ISUSA HRISTA: Obeležavamo Veliku sredu
Duhovna riznica
20:40 | 16.04.2025
KOLIKO SE TAČNO JAJA FARBA ZA VASKRS: Sveštenik razbija sve zablude vernika
Aktuelno iz SPC
17:57 | 16.04.2025
OVE GODINE SE DEŠAVA NEŠTO NESVAKIDAŠNJE I TIČE SE VASKRSA: Poklapanja kakva se ne viđaju često, a razlog je sledeći
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Kao patrijarh upravljao je Crkvom Hristovom devet godina.
Muslimanska imena oslanjaju se na Kuran i svako ime nosi svoju simboliku, kao i u drugim religijama gde se imena daju u skladu sa njihovim verovanjima.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Justina Ćelijskog, podsećamo se besede koja je izazvala šok u tadašnjoj Jugoslaviji. Pred stotinama ljudi, a pod prismotrom vlasti, tada mladi profesor Amfilohije izgovorio je istinu koju mnogi nisu smeli ni da pomisle.
Kada je sveštenoslužitelj završio litrugiju pred bitku, ističe otac Ljubo, on je na otpustu pomenuo Svetog Vita (Vida) , a mi danas uz to ime dodajemo Svetog kneza Lazara i kosovske mučenike.
Predstavnici OCA tvrde da crkva pripada vernicima i da će hram ostati otvoren za sve koji žele da učestvuju u bogosluženju u duhu kanonskog jedinstva i vere.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Posebno mesto u tome zauzimaju određeni psalmi, koji, kada se čitaju sa verom i smirenjem, donose duševni mir, radost i blagodat.
Njegova filozofija, prožeta duhovnim blagoslovima, poziva nas da pronađemo unutrašnji mir i ispunjenje, čineći svet oko nas srećnijim, mirnijim i obogaćenijim.
Neka ova monaška praksa postane deo vašeg dana - možda nećete odmah osetiti čudo, ali s vremenom primetićete da se osećate smirenije, zdravije i povezanije sa sobom i svetom oko sebe.
Nakon snažnog podrhtavanja tla u februaru, a zatim ponovo 7. juna, mnogi svetogorski manastiri upozoravaju da su ostavljeni bez adekvatne zaštite, dok se sveti prostor suočava s ozbiljnim oštećenjima i potpunim izostankom konkretnih mera.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Justina Ćelijskog, podsećamo se besede koja je izazvala šok u tadašnjoj Jugoslaviji. Pred stotinama ljudi, a pod prismotrom vlasti, tada mladi profesor Amfilohije izgovorio je istinu koju mnogi nisu smeli ni da pomisle.
Predstavnici OCA tvrde da crkva pripada vernicima i da će hram ostati otvoren za sve koji žele da učestvuju u bogosluženju u duhu kanonskog jedinstva i vere.
Reči svetitelja iz Grčke razotkrivaju najopasniju prevaru tame: đavo postaje moćan samo ako mu damo pravo i poverujemo u njegovu silu. Ali kada mu se suprotstavimo sa smirenjem i verom – on nestaje poput praha.
Za hrišćanina, iskušenje je prilika da pokaže veru, istrajnost i ljubav prema Bogu uprkos okolnostima.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Justina Ćelijskog, podsećamo se besede koja je izazvala šok u tadašnjoj Jugoslaviji. Pred stotinama ljudi, a pod prismotrom vlasti, tada mladi profesor Amfilohije izgovorio je istinu koju mnogi nisu smeli ni da pomisle.
Na periferiji ruske prestonice, između svetlosti mozaika i senki istorije, uzdiže se hram koji čuva duhovnu snagu nacije i duboke simbole neispričanih sudbina.
Umesto izraza "igre na sreću“, kakvim su ovaj način zarade želeli da predstave ljudima, sveštenik insistira da ga nazivamo pravim imenom.
Na naučnom skupu u organizaciji Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Foči otvorena su najdublja pitanja hrišćanske teologije: da li arijanizam živi i danas, šta nas uči Sveti Sava i kako izgleda dijalog Jerusalima i Atine u vremenu razdvojenih svetova.
U crkvenom kalendaru, nedelja nije dan kada se "ne radi“ zato što je to zabranjeno, već zato što je posvećena višem cilju.
Rođen na Blagovesti, praznik na koji se i upokojio, ovaj duhovni gorostas proveo je ceo život između progonstva, molitve i borbe za istinu. Zbog svojih stavova bio je sklanjan, saslušavan i tiho gonjen – a danas ga narod slavi kao sveca koji i dalje menja ljudske sudbine.
Ne treba vam ništa skupo: od krompira, povrća i malo sira nastaje nezaboravno starinsko jelo koje se u različitim krajevima drugačije zove, ali svuda miriše na dom, tradiciju i ljubav.
