VOLONTERSTVO KOJE MENJA ŽIVOT: Nenad otkriva pravo bogatstvo kroz pomaganje drugima

Trebalo je na dan presvlačenja moštiju Svetog Zosima u manastiru Tumane održati apsolutni red, podeliti hladnu vodu i hranu svim vernicima, a uz sve to i sam stajati na suncu i aktivno pratiti situaciju koja se odvijala pred očima 14 volontera humanitarne organizacije "Srbi za Srbe".

I sve to možda ne deluje spektakularno dok prethodnoj tvrdnji ne dodate i informaciju, da je juče ovu golubačku svetinju posetilo više od 25.000 vernika!

Ispred manastira je dežurala lekarska ekipa, koja tog prepodneva nije imala pune ruke posla, ali kako se sunce dizalo ka zenitu, tako su i mladi i stari u gužvi padali u nesvest - pa je lekarska ekipa provela jedno aktivno popodne, pomažući svima, kojima je hitna pomoć trebala. 

I zaista je njihovo zalaganje prošlo primećeno, bez obzira na to što su se tiskali u gužvi. Portal religija.rs je imao priliku da sa njima razgovara, a za naše čitaoce su poručili da taj dan spremno dočekuju.

Religija/Miloš Škrbić

 

Kroz nepreglednu gužvu medicinsko osoblje kao da je bilo potpomognuto nekakvom neobičnom silom, pa je njihov rad tekao efektno i brzo su sa jedne tačke stizali na drugu, da pomoć pruže pravovremeno..

Paralelno sa njima nad vernicima je bdila i grupa mladih volontera organizacije "Srbi za Srbe" - grupisani u punktove duž ograde. Posetiocima su davali sve što je potrebno da taj svečan i topao dan provedu uz dovoljno vode - hladili one koji su osećali nesvesticu, održavali mir u redu, propuštali porodilje i stare, razgovatali sa vernicima, dok su paralelno nosili pakete sa vodom i hranom - trudeći se da stignu do svakog u redu.

Za portal religija.rs je o humanitatnom radu govorio Nenad Lukić (36) iz Subotice, koji već šestu godinu volontira u organizaciji "Srbi za Srbe", ističući na početku zašto slobodno vreme posvećuje "poslu", od kog nema novčane koristi.

- Ovaj rad me ispunjava kao čoveka. Sama činjenica da u svoje slobodno vreme mogu da budem deo veće zajednice, koja radi za neki viši cilj i koja pomaže porodicama, bilo u Srbiji ili regionu, mi puno znači. Potreba je zaista ogromna, a "Srbi za Srbe" sam prepoznao kao organizaciju koja pre svega radi stvari transparentno. Zna se gde ide svaki dinar koji se dobije kao prilog, na koji način, kako i kada. I to je ono što mi je ulilo poverenje da deo svog vremena i energije sa velikim zadovoljstvom posvetim toj organizaciji - kaže sagovornik, koji druženje sa ljudima iz raznih gradova vidi kao dodatni benefit.

Objašnjava da je društvo pomešano - da ima i muškaraca i žena, ali i da su godišta različita - pa se ovde mogu videti i sedamnaestogodišnjaci i ljudi koji su prešli 40. godinu.

Miloš Škrbić

 

Navodi i da je u Tumane došao prvi put, kao i da organizacija "Srbi za Srbe" sarađuje sa bratstvom manastira 4-5 godina - budući da ovako veliki događaji ne mogu da prođu bez pomoći volontera.

- Kad se ta saradnja uspostavila, od tada smo na svakom većem događaju, kao što je i današnji - a ima ih nekoliko puta godišnje. Svi smo se postarali da hiljade ljudi dobije vodu, da ne prelaze određene linije, da im se pomogne ako im je loše. Imali smo konkretan plan i zaduženja - da kontrolišemo prilaz, da regulišemo kretanje ljudi, da se brinemo o posluženju, da ljudi imaju vodu, da nisu gladni, da sakupljamo sveće, darove koje su ljudi donosili, da to sve sortiramo, slažemo i nosimo u magacine... Ali moram da kažem da nismo samo mi iz "Srbi za Srbe" pomogli. Ima još nekoliko organizacija koje su poslale svoje volontere, a i ljudi koji su došli kao pojedinci.

Količina vernika, koji su, bez obzira na godine i zdravstveno stanje, došlu u "golubački Ostrog", ga je ostavila u pozitivnoj vrsti šoka.

- Pričao sam s nekim momcima koji su bili pod Ostrogom za praznik Svetog Vasilija i kažu da ovo može da se poredi s tim. Da je manastir Tuman ovde postao nešto što je Ostrog u Crnoj Gori. Za mene je pravoslavlje pre svega intiman odnos čoveka sa Bogom i čoveka sa čovekom. Ali lepo je videti da se veliki broj ljudi okupi, da budemo jedna velika zajednica koja želi da se pomoli, učini nešto dobro, ostavi prilog, zapali sveću za sebe ili bližnje. Možda više biram manja, tiša mesta, ali očigledno je da ovakva mesta znače ljudima. I treba da postoje.

Ustupljene fotografije Nenad Lukić

 

Lukić ističe da odlazi u crkvu i da je to sastavni deo njegovog života bez kog ne bi mogao da funkcioniše.

- Kada ne idem u crkvu osećam da mi nešto nedostaje. Trudim se da budem redovan i osećam benefite i po sebi i po svojoj ličnosti i po svom okruženju. Iako su iskušenja velika, svakodnevno nam se nude razni putevi, a ja mislim da je ovo put kojim vredi ići, ili bar pokušati ići.

*Presvlačenje moštiju Svetog Zosima u manastiru Tumane*

Za kraj razgovora sagovornik otkriva benevite dobrotvornog rada, kao podsetnik na humanost, koja nas oplemenjuje.

- Zaradimo ovde, ali ne novac - već nešto što je duhovno nemerljivo. Tu je i iskustvo. "Srbi za Srbe" nije prva organizacija u kojoj volontiram, ali kroz volontiranje sam mnogo toga naučio. Čak mi se i u profesionalnom životu vratilo. Na primer, sada sam projektni menadžer, a mnoge veštine sam stekao kroz volontiranje - naučio sam kako ljudi funkcionišu, kako je raditi u timu, s različitim ličnostima, kako organizovati događaje, tribine, hodočašća… To iskustvo je neprocenjivo i bez pritiska. Nisi plaćen, ne moraš ništa, tu si dok ti se sviđa, dok osećaš da treba.

- Potpuna sloboda. I lepo je biti u društvu ljudi koji žele da budu tu, a nisu prisiljeni zbog plate ili bonusa. Zato preporučujem svim mladima da volontiraju, u crkvi, manastiru, ili u nekoj drugoj organizaciji. Ima mnogo udruženja u Srbiji koja rade sjajne stvari. I mislim da tu nema greške - gde god da daš svoje slobodno vreme, dobićeš nešto lepo zauzvrat. I ostaje ti lepo iskustvo- zaključuje Nenad Lukić.

BONUS VIDEO: Monah iz manastira Tumane otkrio istinu: Ovo je ključ za jaku veru

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara