U manastiru za koji mnogi nikada nisu čuli, iako vekovima postoji, na praznik Svetog Kirila Aleksandrijskog zbili su se duhovni trenuci koji svedoče o neprekidnosti monaškog predanja i otvaraju novo poglavlje ove skrivene svetinje.
U večernjim satima na praznik Svetog Kirila Aleksandrijskog i uoči Druge nedelje po Duhovima – Nedelje svih svetih srpskih bogonosnih otaca – manastir Đipša na jugozapadnim obroncima Fruške gore bio je mesto nesvakidašnje duhovne radosti.
Skrivena svetinja
U ovoj gotovo zaboravljenoj svetinji, koju narod zove i Divša, održano je večernje bogosluženje, tokom kojeg je mitropolit sremski Vasilije proizveo mati Nedelju u čin igumanije, a iskušenicu Ružicu zamonašio u čin male shime, dajući joj monaško ime – Evlalija.
Molitveni čin odigravao se pred brojnim vernicima i sabranim sveštenstvom. U tišini i pojanjima odjekivali su monaški zaveti koje je nova sestra Evlalija izgovorila pred Gospodom, dok joj je vladika Vasilije uputio očinske reči duhovnog ohrabrenja.
Bogosluženje je ulepšao hor „Sveti Car David“, pod dirigentskom palicom Marine Đurić, uz podršku profesora Karlovačke bogoslovije – Jovana Stojanovića i Srđana Jurišića – i teologa Borislava Šašića. Nakon bogosluženja, u manastirskoj trpezariji priređena je trpeza ljubavi, uz saborsku radost i pesmu.
Đipša – tajanstvena svetinja srpskog pravoslavlja
Skriven između sela Vizić i Divoš, u dolini obrasloj gustom šumom, nalazi se manastir Đipša – jedan od najskrivenijih bisera Fruške gore. Iako ga predanje povezuje s krajem 15. veka, kada ga je navodno podigao despot Jovan Branković, sin Svetog Stefana Slepog i prepodobne Angeline, o manastiru kroz vekove ima malo zapisa. U osmanskim dokumentima iz 1545. pominje se kao manastir Svetog Nikole u selu Lipovici, a tokom 18. veka bio je metoh manastira Kuveždin.
Đipša nikada nije bila dom moštima svetitelja, ali se uz nju vezuje priča o pustinjaru Mateju – obrazovanom čoveku koji se u 18. veku povukao iz sveta, nastanio u pećini nedaleko od manastira, i život posvetio molitvi. Njegov trud ostao je vidljiv kroz voćnjak i konak koje je podigao, a grob mu se i danas nalazi u priprati manastirske crkve.
SPC
Manastir Đipša
Svetinja koja se digla iz pepela
Sudbina manastira Đipša kroz istoriju bila je burna. Tokom Prvog svetskog rata potpuno je opusteo, a u Drugom je opljačkan, zapaljen i miniran. Nakon rata, ostale su samo ruševine. Obnova je počela tek 1978. godine, kada su se prve monahinje vratile na ovaj prostor, a prava revitalizacija usledila je početkom 21. veka. Tada su zahvaljujući pomoći ktitora i institucija obnovljeni crkva, zvonik, konaci i ikonostas, a 2009. izveden i kompletan živopis.
Danas je Đipša ženski manastir, posvećen Svetom Nikoli, i nosi status nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja. Tiha i skrovita, ona ostaje svetionik onima koji tragaju za smirenjem i unutrašnjom tišinom.
Mati Nedelja i sestra Evlalija – novo poglavlje večne tišine
Proizvođenjem nove igumanije i zamonašenjem sestre Evlalije, Đipša je dobila novi podsticaj za duhovni život. U vremenu u kojem su brzina, buka i zaborav postali svakodnevnica, ova svetinja podseća da je tišina još uvek moguća – i da u njoj prebiva svetlost.
Njena tajnovitost nije praznina – već poziv. Za one koji traže nevidljivo, za one koji slušaju tišinu, za one koji veruju da su koraci duše tihi i postojani. Manastir Đipša ostaje mesto gde se vekovni zaveti ne gase, već tiho gore – poput neugasivog kandila u srcu Fruške gore.
Legenda kaže da je Raka Milošević, dvorjanin despota Jovana Brankovića, krajem 15. veka na mestu današnjeg manastira ubio jelena, simbola monaške čistote, posle čega je, da bi se iskupio, odlučio da podigne manastir.
Na Nedelju svih svetih, u hramu Rođenja Hristovog služena je sveta liturgija, a zatim osveštani i temelji budućeg parohijskog doma – duhovnog centra koji će postati oslonac vernicima ovog kraja i mesto hrišćanskog sabranja.
"U ovoj zastrašujućoj bujici tuge, molimo se za upokojenje duša nevino postradalih čeda Božjih, dok naše molitvene oči ostaju zagledane u lica porodica postradalih."
U hramu Svetog Nikolaja Čudotvorca u Rijeci služena je sveta Liturgija kakva se retko viđa — uz prisustvo trojice arhijereja Srpske pravoslavne crkve i dirljivu besedu o pozivu Hristovom, sabor u ovom delu Hrvatske ostavio je dubok duhovni trag i poruku zajedništva.
U svetu prepunom konflikata i bola, beseda vladike Nikolaja Velimirovića donosi nam lekciju o istinskoj snazi – kako ne uzvratiti istom merom, već prepustiti pravdu Bogu i sačuvati mir u duši.
Postoji razlog zašto ova molitva odzvanja vekovima u srcima vernika i zašto je nazvana „molitvom nad molitvama” – otkrivamo njeno pravo značenje, skrivene dubine i zašto bez nje nijedan dan nije potpun.
Govoreći na 44. konferenciji Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), koja se trenutno održava u Rimu, Lav je istakao da Katolička crkva podržava ''sve inicijative da se okonča skandal gladi u svetu".
U vremenima krize i straha reči svetih otaca bude nadu i hrabrost – otkrivamo šta su vekovima unapred govorili o ratu, gladi, obmanama i danima kada će vera biti jedino utočište.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Na praznik Svetog Georgija, mitropolit sremski Vasilije služio je svetu arhijerejsku liturgiju u velelepnoj kapeli podignutoj u parku oblikovanom po uzoru na najslavniji kraljevski dvor Evrope, a sabor vernih, monahinja i bogoslova ispunio je sveto mesto molitvom i blagodarnošću.
Na praznik Svetog Jovana Zlatoustog, manastir Petkovica postao je mesto uzvišene duhovne radosti. Iskušenica Vinka primila je monaški postrig, a mitropolit Vasilije pozvao je sabrane na podvig i molitvenu revnost.
Veliki broj učenika, nastavnika i roditelja okupio se u sabornom duhu, moleći za blagosloven i uspešan početak nove školske godine, a mitropolit sremski naglasio je važnost duhovnog obrazovanja.
Kako podvizi kosovskih mučenika i pouke Jevanđelja i danas osvetljavaju put u trenucima iskušenja i pozivaju na nepokolebljivu odanost i unutrašnju snagu.
Protojerej Nikola Pejović je izrazio zahvalnost građanima koji su pribrano reagovali u trenutku incidenta i, kako je rekao, sprečili da dođe do veće tragedije.
U kripti svetog Nikolaja Srpskog, episkop šabački rukopoložio je dvojicu služitelja i poručio vernicima da liturgija osvećuje ne samo hram, već i svakoga ko joj sa verom pristupa.
Na liturgiji u manastiru Vaskrsenja Hristova u Kaću koju su služili dvojica arhijereja, mlada monahinja dobila ime po Justinu Ćelijskom, a vladika Irinej je sabranima otkrio šta znači istinski monaški put.
Dok monasi upozoravaju na sve češće napade na pravoslavce na Bliskom Istoku, patrijarh Jerusalima apeluje da se zaštiti vera i istorijsko prisustvo hrišćana u Svetoj Zemlji.
Sa planine Mučanj pruža se neverovatan pogled na skoro pola Srbije, a najveći vrh prostire se na 1534 metara nadmorske visine, koji je poznat i kao Jerinin grad.
Sa planine Mučanj pruža se neverovatan pogled na skoro pola Srbije, a najveći vrh prostire se na 1534 metara nadmorske visine, koji je poznat i kao Jerinin grad.
Od trenutka krštenja pa sve do poslednjeg dana, reči Simvola vere prate čoveka na njegovom duhovnom putu, podsećajući ga na najdublje istine vere i obećanje večnog života u Carstvu nebeskom.
