Na temeljima drevne svetinje iz 13. veka, poznate kao „Mali Jasenovac“, posle skoro dve decenije obnove, ponovo se oglasila molitva. Rožanj nije samo obnovljen manastir — to je povratak naroda, vere i nade u srce Majevice.
Na visoravni Majevice, između šuma koje šapuću o vekovima i kamena natopljenog istorijom, osveštan je obnovljeni manastir Svetog proroka Jeremije. Vladika zvorničko-tuzlanski Fotije podigao je krst nad mestom koje su mnogi smatrali izgubljenim u vremenu. Ali Rožanj nije zaboravio — ni svoje monahe, ni svoj narod.
Ova svetinja, kako je vladika rekao, „Mali Jasenovac“, nosi na sebi nevidljive ožiljke prošlosti. Njeni temelji pamte stradanja, njeni zidovi govore ćutke, a ipak — tu, među narodom, ona opet diše punim liturgijskim dahom.
- Manastir nije samo građevina. To je povratak. To je mesto na koje se dolazi da bi se čovek setio ko je i čiji je - poručio je vladika Fotije.
Foto: Eparhija zvorničko-tuzlanska
Vladika Fotije i Draško Stanivuković
Obnova je počela još 2008. godine, kada su u crvenicu Majevice ponovo zaronili temelji hrama. Cigli i kamenu trebalo je gotovo dve decenije, ali narod i molitva bili su strpljivi. Zvona su zasvirala, ne samo da pozdrave osvećenje, nego da probude ono što je možda zadremalo u srcima.
Ulogu kuma ovog svetog događaja preuzeo je gradonačelnik Banjaluke, Draško Stanivuković. Njegove reči nisu bile protokolarne. „Tamo gde se Bogu molimo, tamo postojimo. Tamo opstajemo“, rekao je, nagoveštavajući da obnova neće stati na malteru i krovu. Ova svetinja, rekao je, mora ostati izvor — ne samo vode i mira, već i vere i trajanja.
Foto: Eparhija zvorničko-tuzlanska
Reke vernih slile su se u portu obnovljnene svetinje na sabranje povodom osvećenja
Načelnik opštine Lopare, Rado Savić, predsednik Građevinskog odbora, najavio je da se Rožanj neće zatvarati u tišinu monaškog života — jer se planira i nova manifestacija: Dani Rožnja, duhovno-kulturno sabranje koje će povezivati one koji su ostali i one koji su se rasuli po svetu, ali još uvek nose Majevicu u srcu.
Sveštenik Zoran Ilić, rodom iz ovog kraja, evocirao je godine tihe obnove — ne samo crkve, već i konaka, krstionice, spomen-česme. To je, rekao je, bilo podizanje ne samo građevina, nego i svesti da ovde nismo samo prolaznici — ovde smo ukorenjeni.
Rožanj danas nije samo osveštani hram — on je znak. Da su monasi ostali. Da su vernici došli. Da su prošlost, sadašnjost i budućnost uspeli da se pomire u molitvi.
Manastir Svetog proroka Jeremije više nije samo mesto bola. Postao je svedočanstvo obnove — ne samo kamena, već i duše naroda.
Na praznik Vaskrsenja Hristovog, mitropolit zvorničko-tuzlanski objavio je svojevrsnu himnu „Vaskrsenje i život“ – duboko duhovno svedočanstvo koje kroz vaskrsenja Lazara, Jairove kćeri i sina nainske udovice pesnički i bogoslovski propoveda pobedu života nad smrću.
Nova saborska odluka o uklanjanju spomenika s „nepoželjnim porukama“ ponovo ponižava srpsku patnju – smatra mitropolit zvorničko-tuzlanski i upozorava da je ovo nastavak tihe diskriminacije Srba, čak i nakon smrti.
U subotu, 10. maja, verni narod Eparhije zvorničko-tuzlanske sabraće se oko svog arhijereja, mitropolita Fotija, kako bi prisustvovao osvećenju hrama koji sada sija nad obroncima između Kalesije I Zvornika.
Na praznični dan mitropolit Fotije služio je arhijerejsku liturgiju i osvetio novopodignuti hram u Borogovu, u Republici Srpskoj, poručivši da pravoslavlje mora ostati svetlost srpskog naroda u vremenu duhovne tame.
Jerusalimska Patrijaršija upozorava da bi eskalacija sukoba mogla dovesti do oštećenja ili uništenja svetih mesta u Svetoj Zemlji, dok su pristup vernicima i sigurnost monaštva i sveštenstva već ozbiljno ugroženi.
Članovi Dobrovoljnog vatrogasnog društva „Stevan Sinđelić“, gaseći požar na obodu grada, naišli su na prizor pred kojim su zanemeli — ikona Presvete Bogorodice ostala je čitava uprkos požaru.
Na praznik Prepodobnog Justina, njegov manastir postao je mesto molitvenog sabranja, tihe radosti i snažne poruke o tome kako se nosi krst u savremenom svetu.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Bojan Malešević i Bora Klepić, već hapšeni zbog brojnih krađa i razbojništava, sada se terete da su provalili u Manastir Liplje i odneli 500 KM. Svetinja koja vekovima okuplja vernike ponovo je postala meta onih koji ne prezaju ni pred Bogom ni pred zakonom.
U vremenu pokušaja stvaranja jedinstvene svetske religije, mitropolit zvorničko-tuzlanski ukazuje na opasnosti duhovnog razvodnjavanja, ističući da pravoslavlje ne priznaje kompromis kada je u pitanju istina vere i svetost Svetih Tajni.
Tokom liturgije u manastiru Gavrilovo, duhovnom centru brčanskog kraja, mitropolit zvorničko-tuzlanski istakao je važnost manastira kao prostora Božijeg prisustva i snage molitve.
Tokom Vaskršnjeg posta, vernici iz Koprivne odlučili su da veru pretoče u delo i mališanima s afričkog tla daruju najvredniji dar – vodu i osećaj da nisu zaboravljeni.
Na praznik Prepodobnog Justina, njegov manastir postao je mesto molitvenog sabranja, tihe radosti i snažne poruke o tome kako se nosi krst u savremenom svetu.
U prepunom zemunskom hramu posvećenom Bogorodici, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je svetu liturgiju i u nadahnutoj besedi govorio o snazi pravoslavne vere, njenoj ulozi u životu pojedinca i naroda, te rukopoložio novog sveštenika pred sabornim narodom.
Delo akademika Svetislava Božića „Metohijska pojanja“ izvedeno je pred vrhom Srpske pravoslavne crkve i elitom srpske muzičke scene – pesma pretočena u ton, svetinje u notu, a bol u molitvu.
Episkop bihaćko-petrovački Sergije služio je svetu Liturgiju u manastiru Uspenja Presvete Bogorodice u Himelstiru, svetinji podignutoj na ruševinama evangelističke crkve, koja danas okuplja srpsku dijasporu i čuva pravoslavni identitet daleko od domovine.
Na praznik Prepodobnog Justina, njegov manastir postao je mesto molitvenog sabranja, tihe radosti i snažne poruke o tome kako se nosi krst u savremenom svetu.
O ocu Haritonu za Radio Svetigoru govorili su arhimandrit Mihailo, iguman manastira Sveti Arhangeli kod Prizrena, arhimandrit Danilo, iguman manastira Banjska i arhimandrit Stefan, iguman manastira Zočište.
Nekoliko dana pre počeo je egzodus Srba iz Mostara kada je ovaj grad i dolinu Neretve napustilo oko 30.000 Srba, dok je njih 431 stradalo u tim junskim danima.
O ocu Haritonu za Radio Svetigoru govorili su arhimandrit Mihailo, iguman manastira Sveti Arhangeli kod Prizrena, arhimandrit Danilo, iguman manastira Banjska i arhimandrit Stefan, iguman manastira Zočište.
Nekoliko dana pre počeo je egzodus Srba iz Mostara kada je ovaj grad i dolinu Neretve napustilo oko 30.000 Srba, dok je njih 431 stradalo u tim junskim danima.
Uoči početka posta posvećenog Svetim apostolima Petru i Pavlu, pravoslavni vernici danas se okupljaju u krugu porodice, mole se, praštaju i spremaju srce za vreme uzdržanja, pokajanja i smirenja koje sledi od sutra.
