Na praznik posvećen Majci Presvete Bogorodice, ali i na Detinjce, bio je mesto okupljanja vernika iz svih krajeva. Uz liturgiju, darove i reči mitropolita Atanasija, proslava u manastiru Svetog Arhangela Gavrila u Kumanici je donela poruke nade, zajedništva i obnove kroz veru.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva slavi praznik Začeća Svete Ane, majke Presvete Bogorodice, i praznik posvećen svojoj deci – Detinjce, u Manastiru Svetog Arhangela Gavrila u Kumanici, kod Brodareva, održana je sveta arhijerejska liturgija. Liturgiju je služio mitropolit mileševski Atanasije, uz sasluženje nastojatelja manastira arhimandrita Nikolaja, protojereja Igora Erića i protođakona Ivana Savića.
Manastir Svetog Arhangela Gavrila u Kumanici, smešten na granici između Srbije i Crne Gore, vekovima je simbol vere i nade za pravoslavne vernike. Osnovan u srednjem veku, ovaj svetionik pravoslavlja dugo je bio skriven od pogleda zbog nepristupačnog terena, ali je opstao kao mesto molitve i duhovnog mira.
Obnova manastira započeta je krajem 20. veka, a danas privlači hodočasnike iz čitavog sveta. Posebno se ističe verovanje u isceliteljsku moć moštiju Svetog Grigorija Kumaničkog, koje se čuvaju u ovom manastiru.
Foto: Eparhija mileševska
Vernici na liturgiji u hramu manastira Kumanica
Vernici iz raznih krajeva Eparhije mileševske, ali i gosti koji su se zatekli u ovom kraju, sa dubokom pobožnošću prisustvovali su ovom duhovnom sabranju, koje je, osim liturgijskog dela, bilo ispunjeno radošću i zahvalnošću prema Gospodu. U svojoj nadahnutoj besedi, mitropolit Atanasije je govorio o dubokoj simbolici praznika:
- Gospod naš je stvorio ljudski rod da bude plodotvoran, da rađa, da bude delotvoran. I upravo nam pokazuje takav primer u Pravednim Bogoroditeljima Joakimu i Ani, koji u početku svog života behu telesno neplodotvorni, ali su se pokazali najplodotvornijima, pokazujući nam time u čemu se sastoji taj dar plodotvornosti dat od Boga - istakao je mitropolit, naglašavajući važnost duhovnog i telesnog plodotvorenja kroz život u veri i vrlini.
Foto: Eparhija mileševska
Sveta tajna pričešća
Nakon zaamvone molitve, osveštani su slavski darovi koje je pripremila porodica Janković iz Bijelog Polja. Takođe, deca prisutna na liturgiji primila su prigodne paketiće koje je podelio mitropolit Atanasije, čime je obeležen i praznik Detinjci.
Foto: Eparhija mileševska
Darovi za najmlađe vernike
U manastirskoj trpezariji, domaćini slave i prijatelji manastira priredili su trpezu ljubavi, gde je mitropolit još jednom podsetio na značaj rađanja, vaspitavanja i obrazovanja dece kao osnove za očuvanje vere i naroda.
Proslava praznika u Kumanici još jednom je pokazala snagu zajedništva i vere, dok su reči mitropolita Atanasija odjekivale kao podsetnik na duhovno i telesno plodotvorenje koje vodi ka spasenju i obnovi.
Uz liturgiju koju je služio mitropolit Atanasije i prisustvo brojnih vernika, crkva u ovom selu pored Pljevalja zasijala je u čast Svetog velikomučenika Dimitrija. Posle bogosluženja i osveštavanja slavskih darova, hrišćanska radost nastavljena je uz trpezu ljubavi.
Mitropolit Atanasije sa predstavnicima opštine Pljevlja razgovarao je o projektima koji unapređuju život vernog naroda u Pljevljima i okolnim krajevima, najavljujući kulturne manifestacije koje ujedinjuju tradiciju, umetnost i zajedništvo u ovoj plemenitoj sredini.
Arheološka istraživanja u porti jedne od najlepših svetinja Srbije, manastira Pustinja kod Prijepolja, otkrila su ostatke građevina iz XVI i XVII veka, kao i neverovatne artefakte koji osvetljavaju bogatu istoriju i duhovno nasleđe ovog svetog mesta.
U manastiru Svetog Nikolaja, na praznik posvećen ovom velikom svecu, služena je arhijerejska liturgija. Mitropolit mileševski ukazao je na snagu svetitelja kao duhovnih utočišta, a tom prilikom dodeljena su i visoka crkvena priznanja najzaslužnijima za obnovu manastira.
Svetogorski oci prvi su stigli da pruže duhovnu i telesnu pomoć ozleđenom verniku, dok su vojnici i vatrogasci izveli spektakularnu akciju spasavanja u gotovo nemogućim uslovima.
U Sabornom hramu u Kragujevcu služen je pomen blaženopočivšem episkopu šumadijskom Savi, a dirljive besede mitropolita Jovana i oca Zorana Krstića otkrile su kakav je čovek zaista bio i šta je smatrao svojim najvećim odlikovanjem u životu.
Tokom razgovora o jednom duhovnom vikendu za devojke koje razmišljaju o duhovnom pozivu, časne sestre su pomenule pesmu koja govori o Božijem pozivu na redovnički život.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
U Sabornom hramu u Kragujevcu služen je pomen blaženopočivšem episkopu šumadijskom Savi, a dirljive besede mitropolita Jovana i oca Zorana Krstića otkrile su kakav je čovek zaista bio i šta je smatrao svojim najvećim odlikovanjem u životu.
Nazivan špijunom i neprijateljem naroda, podgorički paroh stao je sam protiv sistema koji je ćutao dok je njegovo ime bilo gaženo. Presuda u njegovu korist sada otvara pitanje odgovornosti države i medija.
Festival crkvenih horova u crkvi Svetog Đorđa pretvorio se u retko duhovno sabranje, gde su molitva i pesma u isti glas progovorile o veri, zajedništvu i svetosti svakodnevnog života.
Učenici i profesori Bogoslovije Svetih Kirila i Metodija našli su se u Hilandaru, gde im je mitropolit raško-prizrenski otvorio vrata duhovnog života koji se ne predaje pred tablom, već doživljava u molitvi i tišini Svetogorske lavre.
Svetogorski oci prvi su stigli da pruže duhovnu i telesnu pomoć ozleđenom verniku, dok su vojnici i vatrogasci izveli spektakularnu akciju spasavanja u gotovo nemogućim uslovima.
Tokom razgovora o jednom duhovnom vikendu za devojke koje razmišljaju o duhovnom pozivu, časne sestre su pomenule pesmu koja govori o Božijem pozivu na redovnički život.
Današnji izgled datira iz 1926. godine. Za razliku od pravoslavnih crkava, ovde postoje klupe, ali svi vernici u nekom trenutku mise ustaju i mole se, ponavljajući važne reči, pod prelepim mozaikom Krista Kralja.
