VLADIKA SERGIJE DIGAO GLAS PROTIV ZAJEDNIČKOG VASKRSA SA KATOLICIMA: „U čije ime Vartolomej govori? Ako pristanemo da nam otkine prst, sutra ćemo izgubiti šaku”
Inicijativa za zajedničko praznovanje Vaskrsa između pravoslavnih i rimokatolika 2025. godine izazvala je raspravu o očuvanju pravoslavne tradicije. Episkop bihaćko-petrovački prvi od srpskih arhijereja javno istupio, izražavajući zabrinutost zbog mogućih posledica ovakvog koraka.
Inicijativa za zajedničko praznovanje Vaskrsa između pravoslavnih i rimokatolika 2025. godine izazvala je veliku pažnju i podstakla raspravu o očuvanju drevnih hrišćanskih tradicija. Carigradski patrijarh Vartolomej, u težnji ka ekumenskom jedinstvu, pokrenuo je predlog koji je, dok sa jedne strane donosi nadu u približavanje, sa druge strane izazvao zabrinutost među pravoslavnim crkvama.
Mnogi arhijereji i teolozi upozoravaju da bi takav korak mogao narušiti vekovni duhovni identitet pravoslavlja, čuvajući Vaskrs kao svetinju i stub pravoslavne vere. Dok neki pozdravljaju ovaj potez kao korak ka pomirenju, glasovi pravoslavnih arhijereja i teologa snažno odjekuju protiv, braneći svetinju Vaskrsa kao srce pravoslavnog identiteta. Po ovom pitanju, prvi se od srpskih arhijereja javno oglasio vladika Sergije, izražavajući duboku zabrinutost zbog potencijalnih posledica ovakvog ekumenskog koraka.
- Pitanje crkvenog kalendara, a samim tim i datum praznovanja Vaskrsa, vrlo je kompleksno pitanje i jako je mali broj vrhunskih poznavalaca koji mogu kompetentno pisati i govoriti na ovu temu, koja se pokušava (geo)politički aktuelizovati u naše vreme. Ipak, carigradski patrijarh Vartolomej, zahvaljujući čijoj su brzopletosti ozbiljno narušeni odnosi među pomesnim pravoslavnim crkvama, sada pokušava, ni od koga ovlašćen, da dogovori zajednički datum praznovanja Vaskrsa sa Rimokatoličkom crkvom - kaže episkop bihaćkopetrovački Sergije, prenosi zvanični sajt Eparhije bihaćko-petrovačke.
VATICAN MEDIA / IPA / Sipa Press / Profimedia
Patrijarh carigradski Vartolomej i papa Franja
- Postavlja se očigledno pitanje: U čije ime misli, planira i dogovara carigradski patrijarh Vartolomej? Da li u svoje lično ime ili u ime patrijaršije na čijem je čelu? Ili se, ne daj Bože, toliko osmeli da govori u ime celokupnog pravoslavnog sveta?!
Ako je reč o ovom poslednjem, onda ćemo, opet, ničim izazvani, imati bespotrebne podele, što nije prvi put kada je reč o sadašnjem poglavaru Carigradske patrijaršije. Jer, da bi se o nekom pitanju, bilo kojem, razgovaralo sa predstavnicima Rimokatoličke crkve, prethodno je potrebno imati apsolutno jedinstvo unutar Pravoslavne crkve, a njega, po ovom, ali i po mnogim drugim pitanjima, odavno nema - nastavlja vladika Sergije.
- Onaj koji je suštinski međusobno posvađao Pomesne pravoslavne crkve, sada bi tvorio jedinstvo između Pravoslavne i Rimokatoličke crkve, a da pritom nije ni tražio ni dobio saglasnost svih poglavara ostalih Pravoslavnih crkava. Zato je pitanje zajedničkog kalendara, o kojem se sve češće govori u javnosti, osuđeno na neuspeh.
Pravoslavna crkva počiva na istini Jevanđelja Hristovog, na dogmama koje suštinski određuju naše ispovedanje vere, ali i na predanju koje nas vekovima obogaćuje. Tradicija nije suština naše vere, ali bez tradicije naša vera gubi oblik po kojem je prepoznajemo. Zato je važno sačuvati ono što nam je ostalo od Otaca, jer ako danas pristanemo da menjamo kalendar, sutra ćemo rukopolagati žene, prekosutra ukinuti post…
Današnja ratom razorena Ukrajina najbolji je primer duhovnog posrnuća određenog dela nekanonske jerarhije, koja se drznula, na primer, da praznovanje Božića pomeri 13 dana ranije, tako da deo pravoslavnih Ukrajinaca Božić praznuje na dan kada ga nikada nisu praznovali. I šta su time dobili? Jedno veliko ništa.
Treba biti oprezan, mudar i veran onome što smo dobili u duhovno nasleđe. Ako pristanemo da nam se otkine prst, sutra ćemo izgubiti šaku. Ostanimo svoji, verni Bogu i Jevanđelju Hristovom, pa taman i glavom platili - zaključije vladika Sergije.
Ova rasprava oko zajedničkog praznovanja Vaskrsa jasno pokazuje koliko je pitanje očuvanja tradicije važno za pravoslavni svet. Dok jedni vide mogućnost za ekumensko zbližavanje, drugi s pravom ukazuju na opasnost od gubitka identiteta. U ovom složenom vremenu, ključ je pronaći ravnotežu između dijaloga i vernosti nasleđu koje čini suštinu pravoslavne vere.
Poglavar SPC u duhu hrišćanske ljubavi pruža reči utehe vernicima Ukrajinske pravoslavne crkve, pozivajući na očuvanje vere i jedinstva usred teških izazova koji prete njihovom opstanku.
Ugledni orijentalista i doajen srpske diplomatije govori o ulozi religije u srpskom društvu, složenim odnosima između Crkve i politike, te izazovima sa kojima se suočava SPC u vremenu sve izraženijih podela i pritisaka.
Predlog za istovremeno slavlje najvećeg hrišćanskog praznika pravoslavne i katoličke crkve podstakao je ozbiljne rasprave o očuvanju tradicije i mogućim posledicama na verski identitet pravoslavnih vernika.
Inicijativa za zajedničko praznovanje najvažnijeg hrišćanskog praznika između pravoslavnih i rimokatolika otvorio je raspravu o očuvanju vekovne tradicije. Dok Carigradska patrijaršija vidi priliku za približavanje, ostale pomesne pravoslavne crkve upozoravaju na moguće narušavanje duhovnog identiteta.
Episkop bihaćko-petrovački Sergije služio je svetu Liturgiju u manastiru Uspenja Presvete Bogorodice u Himelstiru, svetinji podignutoj na ruševinama evangelističke crkve, koja danas okuplja srpsku dijasporu i čuva pravoslavni identitet daleko od domovine.
Na strmim obroncima planine iznad reke Aos, u manastiru Stomio, gde je Sveti Pajsije proveo prve godine monaštva, danas reke vernika dolaze u nadi da će pronaći duhovni mir. Njegova rodna kuća, dečje staze i crkvica na visini postaju novo središte hodočašća i tihe molitve.
Ljudi se svakodnevno zaklinju u najmilije – roditelje, decu, pa čak i Boga – nesvesni da time krše Božiju zapovest i otvaraju vrata duhovnoj opasnosti. Pravoslavni sveštenik otkriva zašto takve rečenice nisu ni naivne ni bezazlene.
Na naučnom skupu u organizaciji Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Foči otvorena su najdublja pitanja hrišćanske teologije: da li arijanizam živi i danas, šta nas uči Sveti Sava i kako izgleda dijalog Jerusalima i Atine u vremenu razdvojenih svetova.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
Hiljadu godina nakon Velike šizme, Carigradska patrijaršija i katolička crkva ponovo se približavaju. Mitropolit zborničko-tuzlanski u svom autorskom tekstu objašnjava kako Pashalna unija otvara pitanje budućnosti pravoslavlja, crkvene politike i uticaja Vatikana na Istok.
U besedi posle liturgije, patrijarh carigradski podsetio na izjavu svog prethodnika, patrijarha Atinagore, iz 1963. godine o približavanju Rimu, kao i na njegov istorijski susret sa papom Pavlom VI u Jerusalimu 1964. godine, koji je označio prekretnicu u međuhrišćanskom dijalogu.
Četvorodnevni simpozijum u Vatikanu obeležio 1700 godina od Prvog vaseljenskog sabora: papa Lav XIV pozivao na jedinstvo i sinodalnost svih hrišćana, dok pravoslavni glasovi upozoravaju na opasnosti relativizacije vere i gubitka svetootačkog nasleđa.
Episkop bihaćko-petrovački Sergije služio je svetu Liturgiju u manastiru Uspenja Presvete Bogorodice u Himelstiru, svetinji podignutoj na ruševinama evangelističke crkve, koja danas okuplja srpsku dijasporu i čuva pravoslavni identitet daleko od domovine.
Na naučnom skupu u organizaciji Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Foči otvorena su najdublja pitanja hrišćanske teologije: da li arijanizam živi i danas, šta nas uči Sveti Sava i kako izgleda dijalog Jerusalima i Atine u vremenu razdvojenih svetova.
U prisustvu gradonačelnika i vernog naroda, praznik je obeležen liturgijom, slavskim kolačem i dodelom najvišeg crkvenog priznanja istaknutom pripadniku Vojske Srbije za izuzetnu saradnju Crkve i vojske.
Na ostacima hrišćanskog hrama iz VI veka služena je liturgija u okviru Dana Svetog Jovana Vladimira, a sabranje je obeležio dramatičan apel sveštenika zbog skrnavljenja svetog mesta koje propada pred očima svih.
Na naučnom skupu u organizaciji Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Foči otvorena su najdublja pitanja hrišćanske teologije: da li arijanizam živi i danas, šta nas uči Sveti Sava i kako izgleda dijalog Jerusalima i Atine u vremenu razdvojenih svetova.
Na ostacima hrišćanskog hrama iz VI veka služena je liturgija u okviru Dana Svetog Jovana Vladimira, a sabranje je obeležio dramatičan apel sveštenika zbog skrnavljenja svetog mesta koje propada pred očima svih.
U saopštenju objavljenom na veb stranici CER-a su naveli da su iz uprave sarajevskog "Svisotela" u kojem je skup trebao da bude održan iznenada otkazali ranije rezervacije što su ocenili šokantnim.
Poseta visoke delegacije ruske Dume Kosmetu 1994. godine donela je neobičan i dirljiv trenutak — prizor koji je šokirao i naučnika, nekadašnjeg komunistu i kosmonauta, ostavljajući dubok trag i podsećajući na neprekidno prisustvo Božje milosti u našoj istoriji i tradiciji.
U manastiru posvećenom Svetim Kozmi i Damjanu, na mestu koje je nekada bilo srušeno i zapaljeno, dešavaju se nepojmljive isceliteljske priče; tu, pod senkom minareta, Božija sila spaja ono što ljudski um ne može razumeti – muslimane i pravoslavce u tišini oproštaja i zajedničke vere u čudo.
Ukoliko verujete u njihovu moć, bitno je da znate šta oni predstavljaju i kako Crkva gleda na to, a onda možete doneti odluku da li su za vas i vaš dom ili ipak ne.
